NASILJE NAD ŽENAMA JE I NAŠA STVAR: Ne dozvolimo da budemo saterani u ćošak

23.nov 2016

NASILJE NAD ŽENAMA JE I NAŠA STVAR: Ne dozvolimo da budemo saterani u ćošak

 

Fizičko nasilje ostavlja vidljive povrede i iz tog razloga je najlakše otkriti ga. Šta se dešava sa drugim vrstama nasilja? Ukoliko nema tragova na telu žrtve, to se onda ne računa kao nasilje? Greška! Činjenica, da ne ostavlja vidljive tragove ne znači da je blažeg oblika.

Nasilje najčešće vrše partneri. Jednu vrstu nasilja – psihičko nasilje – mogu da prouzrokuju i potpuno nepoznati ljudi. Kako? U savremenom dobu vrlo jednostavno.

Psihološkinja Ivana Perić govori, da sms poruke i pozivi mogu biti kanal za vršenje psihičkog nasilja. „Pod psihičkim nasiljem razumemo uvrede, ponižavanje, pretnje, iznude, i slično. Sve ovo može da sadrži na prvi pogled jedna sms poruka ili poziv. Osim psihičkog nasilja, poruke i pozivi takvog tipa mogu izazvati i seksualno nasilje. To su pre svega nemoralne poruke, čiji sadržaj ne prija osobi koja ih je primila, ili su to uvredljivi nazivi za ženu, pa čak i neprimerene fotografije,“ govori Perićeva.

nasiljeLoše iskustvo sa pozivima i sms porukama ima i naša sagovornica, koja je želela da ostane anonimna. „Moj slučaj je malo drugačiji, jer sam bila ubeđena da sam konverzaciju počela sa osobom koju poznajem,“ govori. „Sa prijateljem smo razgovarali o jednom drugom prijatelju a tog istog dana, oko ponoći me je neko pozvao, pitao kako sam, šta radim. Bila sam sigurna da je to taj prijatelj o kojem smo razgovarali i najnormalnije sam započela konverzaciju. Naravno, taj muškarac je to iskoristio i počeo je da komunicira sa mnom kao da se poznajemo. Završila sam razgovor, međutim isti taj muškarac me je pozvao već ujutru. Tada mi je postalo malo sumnjivo, zašto me zove kad smo samo dva puta zajedno pili kafu i nismo bili u bilo kakvom odnosu. Naravno, stalno sam mislila da razgovaram sa mojim poznanikom.

Pozvao me je i trećeg dana, ponovo oko ponoći, i tada sam mu rekla da ne mogu da razgovaram jer imam posetu. U tom trenutku sam odmah primetila da je počeo da se ponaša drugačije, divlje. Nisam htela da pravim dramu, samo sam završila razgovor. Međutim, do ujutru sam imala 40 propuštenih poziva. Sledeći put kada me je pozvao, objasnila sam mu da ne želim takve razgovore. Sve se „smirilo“, pitao me je uobičajene stvari, ja sam mu odgovarala i pri tome sam mu pružila mnogo informacija o sebi.“

Naravno, bila je ubeđena da tu osobu poznaje. Vreme je prolazilo, poziva je bilo sve više, kasnije je počela da ih ignoriše. Ipak, jedne večeri je situacija kulminirala i sve se promenilo. „Posetio me je brat i odmah je primetio da moj telefon neprestano zvoni. Objasnila sam mu o čemu se radi i javila sam se na naredni poziv. Uključila sam zvučnik da i brat čuje, i taj muškarac je shvatio da je neko tu sa mnom.

Tada je počeo da me vređa, naziva raznim pogrdnim imenima i pretio je da će doći, da želi da vidi sa kim sam u stanu, i slično. Pozvala sam prijatelja koji poznaje muškarca o kojem sam sve vreme mislila da sa njim komuniciram, i shvatili smo da to nije on. Bio je to neko potpuno nepoznat. Tada je moj strah dobio veće razmere.“

 

PRETNJE I PORUKE SA SEKSUALNOM KONOTACIJOM JE TAKOĐE VRSTA NASILJA

Naša sagovornica je tada skupila snage i otišla u policiju da prijavi uznemiravanje preko telefona, kasnije je to isto prijavila i u predstavništvu mobilnog operatera. Naravno, taj muškarac je uvek zvao sa sakrivenog broja i samo jednom je „zaboravio“ da ga sakrije, tako da je postojala mogućnost da se prijavi konkretan broj. Policija ipak nije imala dokaze na osnovu kojih bi mogla da preduzme neke konkretnije mere. Prema njihovim rečima, taj muškarac je sigurno bio iskusan u tome šta je radio, i nisu se mogle primetiti pretnje na osnovu ni jedne poruke.

Interesovalo nas je, koliko takvih slučajeva se prijavljuje policiji i predstavnicima mobilne telefonije. Na žalost, iz novosadske policije nismo dobili odgovore. Na osnovu podataka pokrajinskog ombudsmana saznajemo, da prošle godine na nivou pokrajine su više od 8 hiljada puta zvali pomoć usled nasilja u porodici. U poređenju sa prethodnim godinama vidimo, da se taj broj samo povećava, na osnovu čega možemo pretpostaviti da se proširenjem mreže mobilnih operatera i broj slučajeva uznemiravanja putem telefona takođe povećava.

Granica mora da postoji! (Izvor: www.artonline.com)

Foto: www.artonline.com

Predstavnici mobilne mreže VIP su nam odgovorili, da je moguće prijaviti uznemiravanje kada postoje tri ili više pokušaja uspostave veze tj poziva ka drugom korisniku, dva ili više uspostavljena poziva ka određenom broju, jedan uspostavljen poziv i jedna poruka ka određenom broju ili dve ili više poruka posalte ka određenom broju. Kada otkriju da je uznemiravanje bilo vršeno preko njihove mreže, upozore telefonskim pozivom ili porukom. Ukoliko se uznemiravanje nastavlja, imaju pravo da ugase broj. Kada se radi o broj iz druge mreže, pošalju operateru obaveštenje da preduzme određene mere. Ovakvih prijava na godišnjem nivou VIP mobilni operater ima oko 3 hiljade.

U slučaju naše sagovornice, uznemiravanje se završilo posle nekoliko dana od odlaska u policiju i kod operatera. Kako su joj u policiji rekli, zvali su ga ali se nije javljao, dakle sigurno je shvatio o čemu se radi čim ga je operater upozorio slanjem poruke.

Taj muškarac je prestao da zove, ali strah koji je izazvao nije nestao tek tako. S obzirom da nije znala ko je, šta sve zna o njoj i na šta je sve spreman, sumnjiv joj je bio svaki muškarac u zgradi, na ulici, na poslu, svuda. Govori da ne želi da sličan osećaj doživi ni jedna žena.

Možemo diskutovati o tome, da li policija ima dovoljno kompetencija u takvim slučajevima ili ne. Bez obzira na to, da je bilo zabeleženih više od 40 propuštenih poziva u toku jedne večeri, dokaz pretnji preko poruka nije postojao. U takvom slučaju policija savetuje da se snima svaki poziv.

Jedino to može služiti kao dokaz da bi se preduzeli dalji koraci. Ne treba zaboravljati, da je psihičko nasilje „prvi korak“ koji vodi ka fizičkom nasilju a naše institucije imaju na neki način vezane ruke, ili ga u najgorem slučaju ne prepoznaju.

U našem društvu je visoka tolerancija ove vrste nasilja, koja često ima tragičan kraj. Iz ovog razloga ne treba ignorisati nikakve uznemiravajuće pozive i poruke. Možda je reč o čoveku koji je slučajno pozvao određeni broj (iako to nije opravdanje) a možda je reč o nekome ko je namerno uzeo broj od određene osobe i želi da joj naudi.


 Ciklus članaka pod nazivom Nasilje nad ženama je i naša stvar je rezultat projekta, koji je finansijski podržao Zavod za ravnopravnost polova.

J. PÁNIKOVÁ
J. PÁNIKOVÁ

JASMINA PANJIK (1984) Sa redakcijom „Hlas ljudu“ je 2010. godine najpre počela da sarađuje kao spoljna saradnica a kasnije je zaposlena na mestu novinarka – dopisnica. Urednica je online izdanja. Predmet njenog interesovanja su socijalne teme, odn. problemi marginalizovanih grupa ljudi. Ujedno je i članica omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica je treće novinarske nagrade nedeljnika „Hlas ljudu“ za 2014. godinu, dok je 2015. godine dobila prvu nagradu. U oblasti prevođenja sarađuje sa Radio-televizijom Srbije i Radio-televizijom Vojvodine. Kontakt: panikova@hl.rs

Napišite kometar

Nema komentara

Nema još komentara!

Možete biti prvi koji će komentarisati ovaj post !

Napišite kometar
Pregled komentara

Napišite kometar

Vaša email adresa neće biti objavljena.
Komentari koji sadrže vulgarne, uvredljive, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Komentari napisani velikim slovima neće biti objavljeni.Mišljenja izražena u komentarima predstavljaju mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Hlas ljudu.*

Najnoviji komentari

  • професор

    професор

    Зашто срамота, г-дине Сладковичу? Зашто Вам смета да ове добре и квалитетне новине буду доступне и онима који не говоре…

    Pogledajte članak
  • п

    п

    ХРИСТОС СЕ РОДИ - ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !

    Pogledajte članak
  • paja

    paja

    Moram da primetim da pisci koji su ovom tekstu označeni kao srpski nikako ne mogu biti reprezentativni predstavnici srpske književnosti.…

    Pogledajte članak