In memoriam: Samuel Boldocki (1943 – 2015)

Dvadeset peti april je za Samuela Boldockog uvek bio srećan dan, jer je upravo tog dana slavio svoj rođendan. Međutim, subota 25. april 2015. ostaće u sećanu njegove rodbine i prijatelja kao tužan dan, jer je upravo ovog dana ovaj slovakista na dan svog 72. rođendana napustio ovozemaljski život.

Slovačka manjina, ali i šire, ostala je bez profesora, književnog kritičara, lingviste, sastavljača udžbenika i antologija, prevodioca, koji je na kraju izgubio tešku bitku sa opakom bolešću.

Iz osnovnih biografskih podataka uvešćemo samo ukratko da je Samuel Boldocki od 1958. do 1963. godine pohađao pedagošku školu u Bačkom Petrovcu. Od 1963. do 1967. studirao je jugoslovenske jezike i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Posle studija radio je kao profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Jan Kolar“ u Bačkom Petrovcu, gde je radio do 2006. godine, do odlaska u penziju. Bio je oženjen Mariom rođ. Labat iz Kulpina, profesoricom, sa kojom je dobio dve ćerke Annamariu i Mariannu.

Od studentskih dana bio je posvećen lingvističkim istraživanjima, ali pre svega književno-kritičkoj i publicističkoj delatnosti, pre svega u sferi delatnosti slovačkih autora u Srbiji. Svoje radove je objavljivao u časopisima i zbornicima „Nov život“, „Hlas ljudu“, „Vzlet“, u Zborniku Društva vojvođanskih slovakista, Prilozi proučavanju jezika, Kontrastivna jezička istraživanja, Polja itd. Takođe i u zbornicima sa raznih simpozijuma ne samo u Srbiji, već i u Slovačkoj.

Samostalno je izdao knjige kritika Prehodnocovanie hodnôt (1986), Podnetnosť literatúry (1996), Podnety a úskalia slovenskej literatúry v Juhoslávii (2003), Literárne reflexie (2004), Kroky a stopy v kultúre a literatúre vojvodinských Slovákov (2010) a Svedectvo doby (2013).

Bio je autor četiri udžbenika slovačkog jezika za osnovne škole kao i autor mnogih zbornika i antologija. Kao poslednju je sastavio knjigu eseja „Pre toga i posle“ (slov. Predtým a potom) 2014. godine.

Ovaj neumorni doajen slovakistike bio je aktivan u svim sferama kulturnog života Slovaka u Vojvodini, bio je član redakcije časopisa „Nov život“, „Dolnozemský Slovák“, od 1998. do 2002. bio je predsednika Društva vojvođanskih slovakista, jedan je od inicijatora obnove Matice slovačke u Jugoslaviji, gde je od 1992. do 2002. bio i predsednik. Bio je član upravnih odbora Biblioteke „Šćefan Homola“ i Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka.

Nije bio aktivan samo na kulturnom polju. U mladosti se zalagao za razvoj odbojke u Petrovcu, stonog tenisa i hokeja. Godine 1996 dobio je Oktobarsku nagradu opštine Bački Petrovac za izuzetan doprinos književnim delima i obrazovnom radu Slovaka u Jugoslaviji a nosilac je i drugih brojnih nagrada. Navešćemo samo Nagradu časopisa „Nov život“ koju je dobio od 1992. do 2008. A ove godine je za svoj rad dobio i Nagradu „Ondrej Šćefanjik“ u Nadlaku.

Sahrana će se održati danas u 15.00 na groblju u Bačkom Petrovcu.

Jaroslav Čjep