Ogledalo naših delovanja

Na početku Nove godine imamo naviku da sumiramo i vrednujemo godinu na odlasku. Deo tog rituala bi trebalo zasigurno da postane i gledanje u ogledalo.

Možemo li to učiniti bez toga da zažmurimo jednim oko pred slikom koja izaziva crvenilo kao znamenje srama? Ovakva reakcija na vlastita delovanja obično izostane kod ljudi čije višegodišnje delovanja u svrsihodnom uništavanju onog što u sadašnjosti nije „potrebno“ najjačoj političkoj stranci u Srbiji a tiče se manjinskoh života, Kod A to ih kvalifikuje da zauzmu najviše mesto na stubu srama.

Ovakvi ljudi smatraju da im je dan uspešan kada, barem za milimetar, sopstvenom mizantropijom prema ljudima koji dolaze iz redova političkih stranaka DS i LSV, ali i prema onima koji misle svojom glavom, a ne stranačkom, uspeju da slovačku manjinsku zajednicu zaviju u kostim poslušne marionete. A konci su u rukama onog koji upravlja celom državom. Zato smo tako „napredovali“ u našoj zlovolji, kako je jedan novinar kvalifikovao dela aktuelnih lidera iji kod Slovaka u Srbi onih koji bi da zauzmu lidersku poziciju.

Nekada nategnutim argumentima čak nasilno optužuju i terorišu, odbacujući sve ono što se dosada uspelo očuvati i razvijati u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Ako treba sačuvati ogledalo da ne pukne, izgleda da je jedina mogućnost da im se ne dozvoli da se u njemu ogledaju. Jer bi ogledalo odražavalo sliku koja na silu hoće da ubedi da se ta šačica bori za narod, a proti navodne korupcije i politizacije institucije manjinske kulturne samouprave.

Možda bi smo tome i poverovali da nemamo pamćenje kao slon. Da dan-danas ne pamtimo poznati „neorganizovani“ miting na „napredne“ teme 12. aprila 2013 u Novom Sadu. Na njemu se nevladina organizacija „Slovaci i suživot“ (osnovana 29. marta 2013), propagirajući borbu protiv korupcije i politizacije u manjinskim institucijama, jasno i kategorički dala na stranu političke stranke SNS. U takvoj konstelaciji zvezda licimerje dobija na pažnji koja mnogima otvara oči.

Slika koju gledamo kao da je preslikana iz viših državnih struktura. Guraju se „napredne“ ideje koje su reprezentovane apsolutnom stranačkom pokornošću, ali i „nevladine“ ideje, i one formalizovane u najmlađoj političkoj stranci „Slovaci napred!“ koja se očigledno bori protiv do sada vladajućoj „oligarhiji“ u redovima slovačke nacionalne zajednice. Ali izgleda za svoj interes.

Njene pristalice ukazuju nekada na realne, drugi put na navodne pogrešne korake u slovačkom nacionalnom savetu, ali uvek sa simptomatičnom namerom da smene „od lonca“ one koji pripadaju Demokratskoj stranci. Pri tom unapred, pre nego što je sud odlučio, postaju sudije i dželati… I sve su bliži svom komadu torte.

Torta se sada peče – na kraju stare a na početku Nove godine. Neki već imaju šlag na nosevima. „Ogledalce, ogledalce, koje je najlepši na svetu?“ Hoće li se svi pogledati u ogledalu?

Na prelomu godina svi želimo da hrabro i ponosno gledamo u svoju sliku u ogledalu koja će svetu poslati  poruku da razmišljamo svojim glavama. I ne klečimo ni pred jednima, ni pred drugima.

Na prelome rokov si všetci želáme, aby sme sa smelo a hrdo mohli pozrieť na svoj obraz v zrkadle, ktorý vyšle odkaz do sveta, že rozmýšľame vlastnou hlavou. A nekľačíme ani pred jednými, ani pred druhými.

Vladimira Dorčova Valtnerova