NASILJE NAD ŽENAMA JE I NAŠA STVAR: Fizička konfrontacija kao krajnje rešenje

Žene koje trpe nasilje u porodici nemaju hrabrosti da se suprotstave nasilniku. Psihički su nestabilne a često i fizički slabije. Nasilnik većinom napada pod uticajem alkohola, što mu daje dodatnu hrabrost.

Prema rečima jedne zlostavljane žene, posle skoro tragičnog kraja sa suprugom, i dalje doživljava veoma neprijatne situacije od strane, kako kaže, slobodnih, nevaspitanih i bezobraznih muškaraca. „Pojedini su spremni na razne gluposti, ponašaju se veoma nekulturno, vrše pritisak na mene i na moj dom. Nakon nasilja koje sam doživela, sada se dešava ovo. Svašta daju sebi za pravo, jer verovatno misle da ću nečemu da podlegnem. Ili misle da ne umem da se branim, tako da razmišljam o tome da ću preduzeti korake na planu samoodbrane.“ Kako govori, u Centru za socijalni rad postoje organizovani besplatni kursevi, koji se organizuju u slučaju dovoljnog broja zainteresovanih.

U Novom Sadu postoji nekoliko klubova, koji nude programe samoodbrane za žene. Da li su odgovarajući i za žrtve nasilja u porodici, saznajemo u razgovoru sa Radoslavom Ćurčićem, glavnim trenerom, instruktorom samoodbrane i majstorom trećeg stepena Wing Chun Kung Fu u Wing Chun Fu klubu KUEN, koji je na teritoriji Novog Sada aktivan od 2006. godine. U ovom klubu kineskih borilačkih veština, kursevima samoodbrane za žene se bave od 2012. godine.

Koji je bio glavni cilj donošenja odluke o organizaciji kursa samoodbrane za žene?

– Kurs samoodbrane smo započeli sa ciljem da obučimo žene kako bi umele adekvatno da se odbrane u uslovima povećanog rizika od nasilja. Analizirajući različite programe samoodbrane došli smo na ideju da spojimo fizičku samoodbranu, dakle konkretan čin fizičke odbrane kao završni akt samoodbrane a sa druge strane psihološki deo, koji je u velikoj meri zapostavljen, iako je u stvari najvažniji element samoodbrane. U slučaju nasilja u porodici, može se primeniti veći deo kursa koji nudimo: sa psihološke strane asertivan (nenasilan, miran način) pristup ka rešenju konflikta a u krajnjem slučaju fizička samoodbrana kao adekvatan odgovor na fizički oblik nasilja u porodici.

Kakva je koncepcija vašeg kursa?

– Kurs se sastoji iz dva dela, psihološke i fizičke obuke. Psihološki deo sadrži razne tehnike rešavanja konflikata verbalnim putem kao najbolji način samoodbrane sa najmanjim rizikom. Koristimo razne modele na osnovu kojih učimo učesnice kursa da prepoznaju potencijalne opasne situacije, da koriste razna sredstva za animiranje okoline, učimo ih na koji način mogu da izbegnu opasnost, i slično. Naš cilj je da naučimo žene kako da na svaki mogući način izbegnu fizički oblik samoodbrane. Fizički deo samoodbrane je konačno rešenje i koristimo ga samo onda, kada su iscrpljeni svi elementi prevencije. Ova vrsta samoodbrane podrazumeva odbranu od pipanja, otimanja, davljenja, vučenja, guranja, od pokušaja silovanja, korišćenje raznih predmeta iz okoline (torbe, delovi odeće, ključevi) i korišćenje dozvoljenih sredstava samoodbrane. Na treningu, takođe, učesnice stavljamo u stanja povećanog stresa kako bi u slučajevima napada izbegli takozvano „zamrzavanje“. Sve tehnike se sprovode u strogo kontrolisanim uslovima i na potpuno bezbedan način.

Ko su instruktori / treneri koji realizuju ovaj program?

– Instruktori koji vode kurs samoodbrane za žene su dugogodišnji kung-fu treneri sa ogromnim iskustvom u borilačkim veštinama i poznaju razne sisteme realne samoodbrane. Psihološki deo kursa sprovode psiholozi, koji takođe imaju iskustvo u borilačkim veštinama i mogu da prepoznaju brojne probleme koji se javljaju u raznim situacijama.

Gde se mogu devojke / žene informisati sa ponuđenim tehnikama?

–  Svi zainteresovani nas mogu pronaći na društvenim mrežama ili na sajtu kluba, takođe mogu doći lično na treninge koji se održavaju u Novom Sadu.

Da li pre apsolviranja kursa treba imati neko predznanje ili iskustvo?

– Da bi zainteresovane mogle pohađati kurs ne treba im predznanje iz oblasti borilačkih veština niti posebna fizička priprema, jer efektivne tehnike ne smeju biti fizički zahtevne, moraju se sprovoditi jednostavno i lako. Iz tog razloga je kurs pogodan za sve generacije i za sve osobe različite fizičke konstitucije. Naš cilj je da učesnicama kursa podignemo samopouzdanje i samopoverenje u svoje sopstvene potencijale samoodbrane.

Da li na kurs dolaze samo žene koje su imale negativno iskustvo sa napadima ili dolaze i radi prevencije?

– Prijavljuju se uglavnom one koje su već imale negativna iskustva i rizične situacije, koje su doživele razne krađe, fizičke napade, provokacije. U manjoj meri se javljaju žene koje dolaze radi prevencije. Mi se, naravno, trudimo da podstaknemo žene na treniranje samoodbrane pred potencijalnim nasiljem a ne posle svršenog čina. Većina populacije ima tri ključna problema kada je u pitanju samoodbrana. Prvi je ubeđenje da upravo kod njih ne može doći do nasilja, što naravno nije tačno. Drugi problem je ubeđenje žena da ne mogu ništa protiv fizički jačeg muškarca, što takođe nije tačno. Treći problem je taj, da se žene za samoodbranu odlučuju tek posle neprijatnih situacija, a ne preventivno.

Koliko traje kurs? Da li je to dovoljno vremena da žena uvežba tehnike samoodbrane?

– Iz iskustva znamo, da kursevi na dnevnom ili nedeljnom nivou ne mogu povećati potencijal samoodbrane. Kao i svaka borilačka veština, i samoodbrana se mora dovesti na nivo refleksa i reakcije, što se postiže samo vežbanjem. Naš kurs traje dva meseca. Prvi mesec uvežbavamo psihološke tehnike i fizičku samoodbranu a drugi mesec se trudimo na naučene tehnike primenimo u raznim realnim simulacijama.

Kakva su iskustva učesnica koje su završile kurs?

– Do sada, na našu sreću, nemamo podatke o tome da su naše bivše učesnice kursa doživele neprijatne situacije, i nadamo se da je to iz razloga uspešnog savladanja preventivnih tehnika samoodbrane. Do sada smo održali pet uspešnih kurseva, koje je apsolviralo oko 100 žena.

Planirate li možda da uvedete i program prevencije nasilja u porodici putem tehnika samoodbrane?

– Svaka tehnika samoodbrane se može koristiti i u slučaju nasilja u porodici, ali ovde je u pitanju potpuno drugačija sredina. U pitanju su lica, koja se međusobno poznaju i koja su osuđena na istu životnu sredinu. Na osnovu toga je i psihološki pristup ka rešenju problema potpuno drugačiji. Fizički deo je svakako univerzalan i može se primeniti u svim oblicima nasilja.

Ciklus članaka pod nazivom Nasilje nad ženama je i naša stvar rezultat je projekta koji je finansijski podržao Zavod za ravnopravnost polova.