Nisu im smetali ni vetar, ni kiša

U takmičenju ih nisu zaustavili ni voda, ni vetar

TREĆE SVETSKO PRVENSTVO U SEČI TRSKE U BELOM BLATU

Trska je oduvek bila nezamenjiv građevinski materijal. Štaviše u 19. veku je bila jedini materijal za pokrivanje kuća u vojvođanskim selima. Koristili su je na celoj teritoriji – od Subotice do Vršca. Vremenom su je ostavljali po strani, ali ne i u Belom Blatu. Za pokrivanje kuća je ni tamo više  ne koriste, ali je eksploatišu, obrađuju i izvoze u inostranstvo.

Neki će možda pitati kako je moguće kultivisati jednu biljku koja raste slobodno u močvari? Jednostavno. Redovnim košenjem svake godine se oslobađa prostor za novu trsku. Ovo se može raditi isključivo zimi, kad je proces vegetacije okončan a stabljika trske drvenasta. Kosačima trske ne smeta ni zima, led ili sneg. Kako kažu, po snegu i ledu se najbolje žanje. Mnogo teže se radi na vetru i u vodi, mada, ni to nije razlog da se ne radi,

Najuspešniji ovogodišnji kosači

Krajem marta vetrovito vreme i kiša nije pokolebala odlučne beloblatske kosače. Izašli su na atar i održali treće Svetsko prvenstvo u ručnom sečenju trske. Radi se o manifestaciji kojom Turistička organizacija Belog Blata želi da sačuva od zaborava ovaj jedinstven zanat i da pošalje u svet sliku o ovoj tradiciji koja polako, ali sigurno, gubi bitku sa mašinskim košenjem trske.

Pravila su i ove godine bila jasna. Svaka grupa od po dva kosača je morala za tri sata da iskosi 15 snopova obima 105 cm, poređa na gomilice i da sam sobom ostavi čist teren, odn. da pokosi i tanku trsku i korov. U protivnom sledeće godine bi rod bio znatno umanjen a košenje otežano.

Tradicionalan vojvođanski doručak nije izostao ni na ovoj beloblatskoj manifestaciji

Uslovi za rad su bili najgori mogući. Zemlja natopljena vodom a zbog jakog severnog vetra traska se presavijala i grebala kosače po licu kojih je ukupno bilo 22, odnosno 11 timova – iz Belog Blata, Mužlje, Gospođinaca i Bečeja. Među njima se našla i jedna pripadnica lepšeg pola – Nataša Fazekaš iz Bečeja, koja se zajedno sa suprugom oprobala u ovom, pretežno, muškom poslu.

Komisija je pomno pratila timove, merila obim snopova, uređenost strništa i na kraju je odlučila da su u tome najuspešniji bili Jan Markuš i Rajo Dadić. Drugo mesto su osvojili Đura Kapališ i Robert Lenarth, dok su treću nagradu dobili Mihal Vrška i Mihal Havran.

Naravno, tamo gde se naporno radi mora se i dobro jesti. Izgubljene kalorije su učesnici nadoknadili pravim vojvođanskim doručkom – slaninom, šunkom, kobasicom, crnim i belim lukom, skuvanim jajima… A naravno, nije izostala ni domaća rakija. Taman da ugreje iznutra.

Vladimir Huđec

Foto: M. Nedeljkov i I. Pozsár