Nisu im smetali ni vetar, ni kiša

8.apr 2015

Nisu im smetali ni vetar, ni kiša

U takmičenju ih nisu zaustavili ni voda, ni vetar

U takmičenju ih nisu zaustavili ni voda, ni vetar

TREĆE SVETSKO PRVENSTVO U SEČI TRSKE U BELOM BLATU

Trska je oduvek bila nezamenjiv građevinski materijal. Štaviše u 19. veku je bila jedini materijal za pokrivanje kuća u vojvođanskim selima. Koristili su je na celoj teritoriji – od Subotice do Vršca. Vremenom su je ostavljali po strani, ali ne i u Belom Blatu. Za pokrivanje kuća je ni tamo više  ne koriste, ali je eksploatišu, obrađuju i izvoze u inostranstvo.

Neki će možda pitati kako je moguće kultivisati jednu biljku koja raste slobodno u močvari? Jednostavno. Redovnim košenjem svake godine se oslobađa prostor za novu trsku. Ovo se može raditi isključivo zimi, kad je proces vegetacije okončan a stabljika trske drvenasta. Kosačima trske ne smeta ni zima, led ili sneg. Kako kažu, po snegu i ledu se najbolje žanje. Mnogo teže se radi na vetru i u vodi, mada, ni to nije razlog da se ne radi,

Najuspešniji ovogodišnji kosači

Najuspešniji ovogodišnji kosači

Krajem marta vetrovito vreme i kiša nije pokolebala odlučne beloblatske kosače. Izašli su na atar i održali treće Svetsko prvenstvo u ručnom sečenju trske. Radi se o manifestaciji kojom Turistička organizacija Belog Blata želi da sačuva od zaborava ovaj jedinstven zanat i da pošalje u svet sliku o ovoj tradiciji koja polako, ali sigurno, gubi bitku sa mašinskim košenjem trske.

Pravila su i ove godine bila jasna. Svaka grupa od po dva kosača je morala za tri sata da iskosi 15 snopova obima 105 cm, poređa na gomilice i da sam sobom ostavi čist teren, odn. da pokosi i tanku trsku i korov. U protivnom sledeće godine bi rod bio znatno umanjen a košenje otežano.

Tradicionalan vojvođanski doručak nije izostao ni na ovoj beloblatskoj manifestaciji

Tradicionalan vojvođanski doručak nije izostao ni na ovoj beloblatskoj manifestaciji

Uslovi za rad su bili najgori mogući. Zemlja natopljena vodom a zbog jakog severnog vetra traska se presavijala i grebala kosače po licu kojih je ukupno bilo 22, odnosno 11 timova – iz Belog Blata, Mužlje, Gospođinaca i Bečeja. Među njima se našla i jedna pripadnica lepšeg pola – Nataša Fazekaš iz Bečeja, koja se zajedno sa suprugom oprobala u ovom, pretežno, muškom poslu.

Komisija je pomno pratila timove, merila obim snopova, uređenost strništa i na kraju je odlučila da su u tome najuspešniji bili Jan Markuš i Rajo Dadić. Drugo mesto su osvojili Đura Kapališ i Robert Lenarth, dok su treću nagradu dobili Mihal Vrška i Mihal Havran.

Naravno, tamo gde se naporno radi mora se i dobro jesti. Izgubljene kalorije su učesnici nadoknadili pravim vojvođanskim doručkom – slaninom, šunkom, kobasicom, crnim i belim lukom, skuvanim jajima… A naravno, nije izostala ni domaća rakija. Taman da ugreje iznutra.

 

Vladimir Huđec

Foto: M. Nedeljkov i I. Pozsár

 

V. HUDEC
V. HUDEC

VLADIMIR HUĐEC (1957) Sa nedeljnikom „Hlas ljudu“ je počeo da sarađuje 1979. godine. Svoj prvi članak je napisao za omladinski časopis „Vzlet“. Kao novinar – dopisnik zaposlio se 1988. godine a na ovom poslu radi do danas. Redovno prati i piše o dešavanjima u rodnoj Hajdučici, kao i o društveno-političkom i privrednom životu u opštini Plandište. U svojim tekstovima o životu u banatskih slovačkim selima prevashodno je usmeren na uslove života, odn. komunalne probleme, ali prati i (poljo)privredna dešavanja, kao i kulturna, crkvena i sportska. Kontakt: hudec@hl.rs