Kompetencija i stručnost na prvom mestu (i) u oblasti obrazovanja

DISKUSIJA NA TEMU NACIONALNIH SAVETA NACIONALNIH MANJINA (2.)

Oblast obrazovanja zasigurno spada među osnovne delove organizma svakog naroda. Predstavlja kičmu svake nacionalne zajednice, jer se u obrazovnim ustanovama školuju budući nosioci kulturnog, jezičkog i drugog identiteta manjinske zajednice. U izrazitoj meri upravo od vaspitno-obrazovnih institucija zavisi kvalitet budućih kadrova tzv. kulturne autonomije i njihova sposobnost odupirati se asimilacionim i drugim prirodnim procesima, ali i razvijati narodni identitet.

Delatnost obrazovnih organa je, naravno, uslovljena važećim zakonskim regulativima, ali zasigurno je upotpunjuje i postignut stepen kompetencije i stručnosti učiteljskih kadrova a posebno aktera nacionalnih saveta nacionalnih manjina (u daljem tekstu NSNM), koji su zaduženi za oblast obrazovanja. Njihov rad, odluke ili preporuke i saveti su često krucijalni (čak presudni) za dalji razvoj jedne nacionalne manjine.

Na pitanje u kojoj meri NSNM ispunjavaju svoj zadatak u oblasti obrazovanja, da li uspevaju da iskoriste to što nude državni propisi, kao i da li uspevaju da iskoriste stručne savete pojedinaca, odgovaraju stručnjaci u svojoj oblasti Prof. dr Zoroslav Spevak, redovni profesor Odseka za pedagogiju FFUNS i Dr Ružena Šimonji Černak, docent psiholoških nauka Pedagoškog fakulteta u Somboru.

DOBRE STRANE POSTOJANJA NSNM

Skoro niko ne može da porekne činjenicu da je dobro što postoje nacionalni saveti. I naši sagovornici tvrde da je dobro što imamo „vlastitu adresu“, kako je to pogodno naglasio Prof. dr Zoroslav Spevak.

− Imamo adresu, vlastitu, imamo mogućnost da sopstvenim snagama, sopstvenim razumom, korišćenjem ukupnih nacionalnih kapaciteta rešimo mnoga bitna pitanja iz oblasti nacionalnog obrazovanja, da utičemo na legislativne procese, pregovaramo sa državnim uredima. Kao primer navešću aktivnosti s početka delovanja nacionalnih saveta pri izradi tih delova nastavnih sadržaja, koji se tiču kulturnog identiteta (i) vojvođanskih Slovaka u predmetima, kao što su priroda i društvo, istorija, muzička kultura i likovno vaspitanje. Posle dogovora sa Ministarstvom obrazovanja (radi se o tzv. „Gaševoj reformi“, nazvanoj po Gaši Kneževiću, ministru u Vladi Zorana Đinđića, na početku trećeg milenijuma) kao Odbor za obrazovanje razvili smo sistematsku i dobro isplaniranu delatnost na stručnom i znalačkom nivou a danas su ti sadržaji čvrst deo (do 30%) ukupnih nastavnih sadržaja i kao takvi su uvršteni u udžbenike na maternjem jeziku. Ko drugi bi mogao to da uradi bolje od naših vlastitih stručnjaka?

Samu ideju postojanja nacionalnih saveta Doc. dr Ružena Šimonji Černak ocenjuje kao dobru, s time što je na taj način država prebacila brigu o samim sebima manjinama i to u veoma važnim oblastima.

– Dobili smo instituciju, koja je direktan partner države i koja ima relativno velika ovlašćenja. Stekli smo mogućnost menjanja sadržaja planova i programa obrazovanja, nastavnih planova, zakonskih propisa, komuniciranja i pregovaranja sa državom a sve u cilju očuvanja i razvoja jezika i nacionalnog identiteta kroz obrazovanje. Ipak mi znamo najbolje šta nam je, kao manjini, potrebno i u oblasti nacionalnog školstva, – tvrdi ekspertkinja za obrazovanje dvojezične dece.

− Ovde dolazimo do pitanja  konkretnih ljudi, ko sedi u redovima nacionalnog saveta, ko je u organima saveta. Ako ću biti blaga reći ću da su kompetencije pojedinih ljudi na čelnim pozicijama pod velikim znakom pitanja a ako ću biti direktna onda ću reći da nemaju nikakve kompetencije. Kao primer navešću neke članove Izvršnog odbora gde je jasno da su tamo ne zato što nešto znaju, već zbog drugih razloga, koji nisu u vezi sa javnim interesom. Na taj način savet degradira samog sebe a pripadnici slovačke manjine prestaju da joj veruju. Ovaj aspekt ističem zato što nije dovoljno imati samo pravu ideju i ovlašćenja, već je potrebno znati tu ideju realizovati, iskoristiti sve njene prednosti, za šta su odgovorni ljudi. Kad je neko dosta godina na vlasti, njegova percepcija dešavanja vremenom postaje neadekvatna, što je normalna ljudska osobina. Zbog toga su izbori i izmišljeni, da bi se stvari menjale a ljudi da budu svesni svoje promenljivosti. Pri čemu ne govorim da „ti drugi“ (bez obzira ko je to) su garancija za progres. Mi smo ipak svedoci da se uvek vrte isti ljudi, povezani uzajamno sopstvenim interesima, koje često nemaju ništa zajedničko s interesima slovačke manjine, − govori direktno i otvoreno Šimonji Černak.

NEKOLIKO NEGATIVNIH SENKI U NSNM

Prisutnost politike u nacionalnim savetima je jedna od pojava koje u dosadašnjem radu manjinskih kulturnih samouprava naši sagovornici ocenjuju kao negativan aspekt funkcionisanja NSNM, pri čemu su u fokusu imali Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine.

− Negativni aspekti su se javili tad kad se u NSNM počelo bez zabrana politikariti, kadrirati, kad su se nametnuli napori prisvajati i uzurpirati sve što se može, eliminisati nekog ko nije „naš“, u suštini kad su nekritično počeli da se primenjuju prakse iz tzv. „velike politike“ u prostor naše slovačke „male politike“. To je poprimilo oblik nesposobnosti uzajamne komunikacije, saradnje, korišćenja svih stručnih kapaciteta, traženja zajedničkih, najboljih rešenja, pre svega na prostoru stručnosti i opšteg interesa, – bez zabrana, posle godina javnog ćutanja, govori prvi predsednik Odbora za obrazovanje NSSNM Zoroslav Spevak.

Kao primer uveo je nestanak isturenog odeljenja na slovačkom jeziku u Bačkom Petrovcu Učiteljskog / Pedagoškog fakulteta u Somboru 2009. godine.

− Tadašnje (i sadašnje) rukovodstvo NSSNM, uključujući Odbor za obrazovanje, ni prstom nije maknulo, da bi se zaustavio taj negativni razvoj. Moj mozak ne može da shvati takav diletantizam, takav kardinalan neuspeh Odbora za obrazovanje i celog NSSNM i mislim da su ti ljudi odgovorni za ogromnu štetu, koja je njihovim nečinjenjem naneta javnom interesu slovačke nacionalne manjine. Postojanje učiteljskih škola na maternjem jeziku je izrazit prioritet svih nacionalnih zajednica ne samo u Vojvodini ili Srbiji, već svugde u svetu, − upozorava Spevak.

Ružena Šimonji Černak, prema kojoj je oblast obrazovanja najvažnija od sve četiri oblasti rada NSNM, upućuje na to, da ako nećemo znati da govorimo na slovačkom jeziku nećemo imati ni konzumente i producente kulture, informisanja i službene upotrebe jezika.

– Odbor za obrazovanje se na početku svog delovanja jako obećavajuće zaleteo, sa entuzijazmom, tad su napravljene dobre osnove. Zbog toga mislim da je manje negativnih aspekata funkcionisanja NSNM u oblasti obrazovanje nego pozitivnih. Mogu da spomenem internost u smislu da se ne zna na vreme reagovati na preteće i približavajuće se probleme. Konkretno, naš savet je dozvolio da prođe više vremena nego što je trebalo, dok nije počela ozbiljno i konkretno da se bavi problemom nastavka obrazovanja učitelja na slovačkom. Odnosno, dozvolilo se da odeljenje somborskog Pedagoškog fakulteta u Petrovcu zatvori zbog novih akredacionih pravila a ništa se nije preduzelo da se na vreme nađu rešenja. To vidim kao nedostatak inicijative od strane Odbora za informisanje i čelnih ljudi u savetu (tadašnjih i sadašnjih) koji kao da nisu bili svesni da je to upravo njihova obaveza, zato su tamo da bi pokazali interesovanje, poduzeli prve korake pitali, zvali, radili.

Šimonji Černak podjednako vidi i problem upisa dece u slovačke škole, podsećajući da su mogli da se predvide trendovi i tendencije snižavanja broja naše dece, što je u stvari već ranije trebalo da pokrene aktivnosti, koje se danas preduzimaju u smislu pridobijanja slovačkih učenika. Naša sagovornica dodaje i to da je iz medija saznala da se u rezortnom ministarstvu priprema strategija razvoja manjinskog obrazovanja.

− Po meni to je ozbiljan izazov za Odbor za informisanje, jer se radi o egzistencijalnim stvarima za našu manjinu. Zbog toga bi u tim, koji će sarađivati sa ministarstvom, trebalo uključiti osim ljudi iz prakse i eksperte koji se bave manjinskim obrazovanjem iz raznih aspekata, bez obzira na to da li jesu ili nisu članovi nacionalnog saveta. Na taj način bi se poboljšala i komunikacija sa stručnom javnošću, koja nije na visokom nivou, – poziva na saradnju Šimonji-Černakova.

VREDNOVANJE ZAKONA O NSNM

Vrednovati zakonske propise nije ni malo jednostavan posao. O Zakonu o nacionalnih savetima nacionalnih manjina, dela koji se tiče obrazovanja, naši sagovornici su se složili da bi o tome možda najbolje mogli da govore ljudi iz prakse, direktori škola, koji najbolje mogu da sagledaju praktični učinak legislativnih rešenja.

− Mehanizmi kojim se u oblasti zakonodavstva indirektno ugrožavaju, a direktno smanjuju prava nacionalnih zajednica u oblasti obrazovanja, detaljno sam proučavao u monografiji Manjinsko obrazovanje u Vojvodini – evropski standardi, sopstvena iskustva (Filozofski fakultet, Novi Sad 2009.). Uprkos znatnom odzivu, koju ju knjiga imala u stručnim krugovima u raznim delovima Vojvodine i Srbije, ali i u Hrvatskoj i u Slovačkoj, naši slovački mediji je već šest godina uspešno ignorišu. Zaista ne mogu da shvatim motive takvog ponašanja. Jedno je ipak sigurno, NSSNM a ujedno i mediji, čiji je osnivač, moraju u jednakoj meri da pripadaju svima, stranačka ili bilo koja druga ograničenost je stvar prošlosti. Doživljavao sam je za vreme Tita, za vreme Slobe takođe, nisam pretpostavljao da ću je osetiti na sopstvenoj koži i za vreme pluralne demokratije. U najmanju ruku to je apsurdno. Jasno je da još uvek moramo da učimo šta je to demokratska kultura i kultura dijaloga. Nacionalni savet mora znati da okupi i uskladi celinu slovačke zajednice, pre svega stručne i kulturne delove, a ne da bude stranačka ili bilo koja druga isključiva, selektivna ili čak diskriminaciona, – govori Zoroslav Spevak, dotičući se i oblasti manjinskih medija.

− Na pitanja koja je povezana sa zakonom bi najbolje mogli da odgovore ljudi iz prakse, posebno direktori osnovnih i srednjih škola. I na pitanja koja se odnose na legislativu, kako su rešena pravila i mehanizmi, da li ih usporavaju ili podstiču u radu i da li sistem nacionalnog školstva država tretira kao posebni deo, za koji moraju da važe i posebna zakonska rešenja, –Šimonji Černak se slaže sa mišljenjem kolege.

KONKRETNO O SLOVAČKOM OBRAZOVANJU

Ka smanjenju nesavršenosti koju obično poseduje svaki društveno-politički fenomen najlakše se može doći isticanjem konkretnih propusta,  eventualno ponudom rešenja za poboljšanje određene situacije. U tom smislu smo našim sagovornicima postavili konkretno pitanje, kako ocenjuju fenomen smanjivanja broja učenika u petrovačkoj gimnaziji – da li je prema njihovom mišljenju tome doprinelo otvaranje slovačkih odeljenja u medicinskoj i poljoprivrednoj srednjoj školi u Novom Sadu, odn. u Futogu.

− Gimnazija „Jan Kolar“ u Petrovcu sa internatom je kičma slovačke nacionalne celine u Vojvodini. Taj koji to pak ne razume ili na neki način ugrožava optimalno funkcionisanje naše gimnazije, taj sam sebe diskvalifikuje za funkcionisanje u javnom prostoru vojvođanskih Slovaka. Prema mom mišljenju a u vezi sa navedenim nepreduzimanjem u slučaju gašenja Učiteljskog fakulteta – isturenog odeljenja u Petrovcu (koje je, gle čuda, takođe delovalo u sklopu zgrade gimnazije a i deo srednjoškolskih profesora bio je angažovan u realizaciji nastavnog procesa), radi se o neoprostivom gubitku kompasa ljudi odgovornih za ovakav razvoj dešavanja. A ljudi bez kompasa nemaju šta da traže ispred kormila, – tvrdi Zoroslav Spevak.

Možda bi moglo da se razmišlja o integrisanom srednjoj školi na slovačkom jeziku, gimnazija plus stručna škola, odnosno škole.

Ružena Šimonji Černak

I Ružena Šimonji Černak je tog mišljenja, da petrovačkoj gimnaziji pripada počasno mesto u sistemu našeg manjinskog školstva a to uvek treba imati u vidu.

− Zato je bitno ko u toj gimnaziji radi i ko ga vodi. Činjenica je da je gimnazija priprema za studije a neće se svaki srednjoškolac odlučiti za studije ili je svojim interesovanjima orijentisan na neku struku. Zato je jasno, da se deca upisuju i u srednje stručne škole. Sa tog aspekta pozitivno ocenjujem činjenicu da imamo odeljenja i na slovačkom jeziku. Potpuno je druga stvar što je naše dece relativno malo (npr. uzimajući u obzir populaciju mađarskih đaka) a u tom smislu proširivanje mreže srednjoškolskog obrazovanja na slovačkom jeziku možemo posmatrati kao pretnju gimnaziji. Ne vidim srednju poljoprivrednu školu kao konkurenciju gimnaziji. Sa medicinskom školom je situacija malo složenija, jer imaju sličnu strukturu dece. Možda bi moglo da se razmišlja o integrisanoj srednjoj školi na slovačkom jeziku, gimnazija plus stručna škola ili škole. Ovde bi najpre trebalo da se ispitaju mogućnosti prostornog i kadrovskog obezbeđenja stručnog obrazovanja, pošto opšti predmeti nisu problem, – Ružena Šimonji Černak nudi drugačiji model profilisanja manjinske (slovačke) srednje škole.

STAV PEDAGOŠKIH I PSIHOLOŠKIH EKSPERATA PREMA (MOGUĆOJ) POLITIZACIJI NSNM

− Prema mom skromnom mišljenju politikom NSNM mora da bude svrsishodno i konzistentno delovanje za postizanje optimalnih rezultata u svim oblastima, u kojim ima zakonska ovlašćenja i to svim legalnim sredstvima. Političkom „strankom“ članova NSSNM pre svega treba da bude slovačka nacionalna celina u Vojvodini i Srbiji. Sve ostalo vodi ka politikizaciji, transferu ne uvek čestite prakse iz tzv. „velike politike“, podmićivanju, rodbinskih vezama i korupciji. Posebno su štetni napori primeniti u NSSNM model, dobro poznat iz doba komunističkog totalitarizma: jedan čovek u ime jedne strane ima u rukama sve konce. To ne koristi inicijativi i kreativnosti u radu, a takođe ni preglednosti i odgovornosti. Tamo nema mesta za ljude sa jakom kičmom i sopstvenim mozgom. To su samo kulise demokratije, iza kojih se širi prostor pogodan za manipulaciju, korupciju, laskavce i klijentelizam. U politikologiji je poznato da je posebno treći mandat štetan za svaki oblik vladavine. Korupcija, podmićivanje, sukob interesa, neformalno interesno-profitne mreže, finansijske greške i profiterstvo gotovo zakonski stiču čak patološke razmere. Zbog toga će biti jako korisno unutrašnjim pravilima ograničiti trajanje mandata u NSSNM na dva mandata, − predlaže Zoroslav Spevak.

Podjednako kako je naveo Spevak i Šimonji Černak ukazuje na potrebu ograničenja mandata na dva mandata, kao što je praksa u mnogim institucijama. Dodaje i sledeće:

− NSSNM je politizovan, eksplicitno i implicitno. Veoma upadljivo se to vidi u radu pojedinih čelnih ljudi u savetu. Možda je takva strategija efikasna kratkoročno, i to najčešće za pojedince, a manje za sam savet, ali dugoročno u svakom slučaju ne, jer politička stranka će otići sa scene a savetu će ostati problemi. U savetu treba da sede ljudi koji znaju, smeju i mogu da balansiraju na političkom užetu, znači ni u jednom slučaju aktivni političari a pri tome na visokim funkcijama. Za mene lično je bilo jako neprijatno iznenađenje kad je u savetu počelo otvoreno da se „politizuje“ i nisam mogla da shvatim kako se to sme. Zajedno s time je došlo kadriranje, podela na „mi“ i „oni“. Eventualno bi moglo da se razmišlja o mogućnosti staviti u statut saveta pravilo da čelni ljudi ne smeju da budu politički aktivni. Jasno da se angažman u političkoj stranci ne može nikome zabraniti, ali može se zabraniti status politički aktivnog funkcionera za vreme delovanja u savetu. Ni pripadnost „pravoj“ političkoj stranci ne sme da bude merilo za podelu novaca, izbor ljudi za određena mesta, već isključivo kompetencija, stručnost i volja raditi ne za sebe, već za javni interes, govori naša sagovornica Šimonji Černak.

Postojanje učiteljskih škola na maternjem jeziku je izrazit prioritet svih manjinskih zajednica ne samo u Vojvodini i Srbiji, već i svugde u svetu.

Zoroslav Spevak

ZAKLJUČAK

 Zaključak diskusije nedeljnika „Hlas ljudu“, koja je pod lupom imala manjinsko obrazovanje, je taj da nacionalni saveti nacionalnih manjina moraju da se oslobode inercije i odlučnije i pravovremeno da reaguju, dakle pre nego što iz problema nastane katastrofa. Prema ekspertima pedagoških i psiholoških nauka, kojim smo se obratili, u interesu svih manjinskih zajednica politikizaciji u NSNM odlučno treba reći ne!

Vladimira Dorčova Valtnerova