Uzroci različiti a zapravo isti

SAVREMENE (E)MIGRACIJE

U prvom kvartalu ove godine nezaposlenost u našoj zemlji iznosila je 14,8 %. Najveća nezaposlenost zabeležena je u južnoj i istočnoj Srbiji – 18,3 %, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji – 15,06 %, u oblasti Beograda 13,3 % a najmanja u Vojvodini – 12,9 %. Ove podatke navodimo iz samo jednog razloga – predstavljaju glavni uzrok odlaska naših građana u inostranstvo.

Iako je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku nezaposlenost najmanja u Vojvodini, upravo iz naše pokrajine ljudi najviše odlaze. U prilog tome govore sve praznije ulice po selima, kao i broj dece u školama i predškolskim ustanovama koji se iz godine u godinu smanjuje, i to ne samo kad se radi o nacionalnim manjinama, nego o stanovnicima Vojvodine u celini. Svake godine se postavlja pitanje opstanka pojedinih škola i kao što se vidi i na osnovu najnovijeg stanja, ove tendencije za sada ne pokazuju znake slabljenja.

Migracije u našoj zemlji ne predstavljaju nikakvu novost. Devedesetih godina su postale intenzivnije, kada su naši sugrađani odlazili na rad u inostranstvo. Masovnije iseljavanje iz zemlje, bar kad se radi o slovačkoj nacionalnoj manjini, beleži se u poslednjih 4 – 5 godina. Dok Slovaci odlaze u Slovačku, Mađari u Mađarsku a Rumuni u Rumuniju, pripadnici rusinske manjine vide svoju budućnost pre svega u Kanadi. Koliko ukupno ima iseljenika nije poznato, pošto naš Republički zavod za statistiku ne poseduje podatke o iseljavanju iz zemlje. Samo one koji se odnose na unutrašnje migracije. Migracije nisu nepoznate ni u razvijenim zemljama. One čine sastavni deo globalizacije iako se mnogo intenzivnije ispoljavaju u slučaju kad su migranti pripadnici nacionalnih manjina.

MIGRACIJE NEKAD I SAD

Migracije čine sastavni deo starog, srednjeg i novog veka, mada su razlozi zbog kojih su ljudi migrirali bili uvek drugačiji, ali ipak isti. Migranti su uvek težili boljem životu.

„Iz istorijskog ugla seobe Slovaka na Donju zemlju su imale verski i ekonomski karakter, što znači da su naši preci krenuli u potragu za boljim uslovima života. Tu se radi o drugom i trećem talasu seoba, pošto u prvom su se većinom iseljavali iz severnih županija Ugarske zbog ratova, gladi, verskih progona, prenaseljenosti, dok u drugom talasu Marija Terezija i Jozef II. su ih iz ekonomskih razloga naseljavali na Donju zemlju, nenastanjeno područje koje je bilo neophodno naseliti posle povlačenja Turaka,“ objašnjava za naš nedeljnik istoričarka dr Gabriela Guba-Červeni.

Pronalaženje boljih ekonomskih uslova života i danas predstavlja glavni razlog iseljavanja Slovaka iz Vojvodine, što je potvrdila i naša sagovornica.

„U današnje vreme naši Slovaci odlaze takođe iz ekonomskih razloga, tražeći bolji posao, bolje uslove života, stabilnost. Ta ekonomska priroda je po meni zajednička i veoma važna. Ove migracije će jako, čak drastično pogoditi našu manjinu. Smanjuje se broj porodica, dece, što znači da će biti manje slovačkih razreda u školama. Svi aspekti našeg narodnog života će osetiti posledice migracija, jer ko se jednom iseli sa celom porodicom, sigurno se više neće vratiti,“ pojašnjava.

Predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova-Makanova smatra da svaki čovek treba sa bira mesto, gde će da živi, stiče obrazovanje i gradi svoju karijeru. „To je ljudsko pravo, sloboda kretanja i pravo izbora kako kreirati sopstveni životni put. Današnja situacija u Srbiji nije baš toliko ružičasta da bi moglo da se kaže da građani odlaze iz naše zemlje samo zbog toga što jednostavno žele da se isele. Uzroci su različiti, ali najvažniji je taj ekonomski. Privredna situacija nije dostigla onakav stepen razvoja koji bi mogao stvarati nova radna mesta i uslove. Ako tome dodamo zabranu zapošljavanja koja je već godinama na snazi, kao i jako male plate, nikakvo čudo da i mladi i stariji odlaze, pošto ne vide nikakvu perspektivu,“ kaže Tomanova-Makanova.

Većina matičnih zemalja sprovodi aktivnu politiku prema dijaspori i trudi se da pripadnike svoga naroda ekonomski i kulturno osnaži. Ali ova nastojanja često imaju suprotan efekat i umesto da stvaraju uslove za osnaživanje etnokulturološkog identiteta manjina u zemljama gde imaju državljanstvo, stimuliše se njihovo iseljavanje iz zemlje i slabi se potencijal za očuvanje manjinskog identiteta. Takav je slučaj i sa pripadnicima slovačke nacionalne manjine u Srbiji.

Tomanova-Makanova podseća da Slovačka već godinama daje stipendije našim studentima sa ciljem da pomogne manjini koja živi u Vojvodini, tačnije da pomogne profesije koje se bave očuvanjem nacionalnog i jezičkog identiteta. Namera je dobra, jedino što stvarni i očekivani rezultati nisu jednaki. „Studenti završe fakultete, ali u Srbiju se više ne vrate. Postavlja se pitanje da li se tu radi o pomoći nama, koji ostajemo u Srbiji, ili o pomoći samoj Slovačkoj, koja ulaže sredstva tek u trajanju 4 -5 godina i dobije stručnjake. Godinama smo predlagali da se bar polovina stipendija koje pripadaju Srbiji, dodeli ovdašnjim studentima, ali nismo naišli na rozumevanje a ni do dana današnjeg to nije bilo rešeno. Radi se o njihovim sredstvima i mogu da ih dele kako žele. Mađarska je to recimo rešila i daje stipendije i Mađarima koji studiraju u Vojvodini. Mi smo govorili da bi takvo rešenje bilo dobro i za nas, ali kako sam već rekla, odgovorni nisu prihvatili naš predlog.“

KAO KOD KUĆE ILI…?

Pored toga što utiču na privredu određene zemlje, migracije otvaraju i pitanje bezbednosti, kad građani u dolasku novih građana vide ugrožavanje svog uobičajenog načina života. Prema istraživanju Instituta za ekonomske i socijalne reforme u zapadnoj Slovačkoj nezaposlenost je pala ispod 5 % i iz tog razloga je neophodno zapošljavati radnike iz inostranstva. Prema podacima iz marta 2018 u Slovačkoj je radilo okolo 52 hiljade stranaca među kojima je najviše onih iz Srbije kojih je u februaru ove godine bilo oko 12 hiljada a za njima slede oni iz Rumunije i Ukrajine. Peter Goliaš, direktor instituta u svom istraživanju navodi da priliv imigranata ne nailazi na pozitivno raspoloženje domaćeg stanovništva. „Mnogi građani bi umesto imigranata želeli da dobiju veću platu. Prema Eurobarometru Slovačka zajedno sa Češkom i Mađarskom spada u države EU sa najvećim procentom osoba sa negativnim stavom prema imigraciji. Prema tzv. Mipex indeksu (Migrant integration policy index) Slovačka isto tako spada među države EU sa najgorim uslovima za integraciju stranaca,“ navodi se u izveštaju. Kakva si iskustva naših iseljenika? Jesu li oni osetili na sopstvenoj koži negativan stav prema strancima?

Gabriela Kročekova iz Janošika se zajedno sa porodicom iselila u Slovačku 2015. godine. Kako kaže, nije doživela nikakva negativna iskustva na poslu, mada je bilo teško, priznaje, kretati od početka u novoj sredini i ne jednom se zapitala da li je ispravno postupila kada se odlučila za odlazak. „Često sam govorila da ćemo se vratiti kući, ali vremenom smo navikli i sada znam da je odluka da ostanemo ovde gde se bolje živi bila ispravna,“ konstatuje Gabriela, ali dodaje da uprkos boljem životu u Slovačkoj se još uvek ne oseća kao kod kuće.

Srbiju će za svoju zemlju uvek smatrati i doskorašnja sugrađanka Kročkove Vesna Antalova, koja se zajedno sa porodicom pre dve godine preselila na Mijavu.

Kako kaže, zahvaljujući prijateljima koje je pre toga stekla kao članica folklornog ansambla iz Janošika, za nju je početak u novoj sredini bio malo lakši a ni učenje slovačkog jezika nije predstavljalo problem za decu i muža, koji je pripadnik mađarske manjine.

Zbog srodnosti jezika Slovačku je izabrao i bračni par Ružica i Zlatko Zečević iz Turije. Ovi četrdestogodišnjaci su odlučili da svoj novi život izgrade u Slovačkoj i kažu da se nisu pokajali. Smatraju da su Slovaci ljubazni ljudi i ne planiraju da se vrate kući.

Kao što se vidi, za život i uslove rada u Slovačkoj imaju samo reči hvale. Ali ne tako davno javnost je imala prilike da upozna i onu drugu stranu života u srcu Europe. Piratske agencije, nelegalno zapošljavanje, plate upola manje od onih propisanih zakonom, nehumani uslovi rada i sl. Zbog toga je došlo do susreta ministara rada Slovačke i Srbije, odnosno potpisivanja protokola o saradnji u oblasti rada i zapošljavanja u novembru 2017, i to sa ciljem da se smanji nelegalno zapošljavanje. Uslovi rada su poboljšani i izmenama zakona o uslugama zaposlenosti koje su stupile na snagu 1. maja ove godine i kojima su uređena pravila zapošljavanja građana trećih zemalja.

Ove tri porodice kao i mnoge druge imaju mnogo toga zajedničkog, ali glavnu kariku predstavlja uzrok njihovog iseljavanja – ekonomska kriza u našoj zemlji i nesigurna budućnost. Mada kažu da se samo u Srbiji osećaju kao kod kuće, u tu „kuću“ ne planiraju da se vrate. Koliko će još ovakvih porodica biti do kraja ove godine ili za nekoliko godina, ne zna se. Pokušali smo da u Kancelariji za Slovake koji žive u inostranstvu dobijemo informaciju o broju izdatih, odnosno prispelih zahteva za izdavanje uverenja za Slovake koji žive u inostranstvu, koje važi za prvi korak ka iseljavanju iz zemlje, ali do momenta objavljivanja ovog članka taj podatak nismo dobili.

Slažemo se sa našim sagovornicama sa početka ovog članka – slovačka manjina će tek osetiti posledice odlaska pripadnika svoje narodnosti. To se već i sada oseća u manjem broju dece u školama, vidi se i na našim tradicionalnim festivalima na kojima ne učestvuje toliko društava kao nekada, u  prilog tome govore i puste ulice u našim selima, zbog čega se postavljaju nova goruća pitanja – kako će se država odnositi prema manjini koja naočigled nestaje? Manji broj pripadnika naroda – manje sredstava za one koji su ostali. Mislite o tome.

Ovaj članak je nastao u okviru projekta Savremene (e)migracije, koji je podržalo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.