Za olimpijski bazen osmeha

10.jun 2015

Za olimpijski bazen osmeha

Vanja Petković sa sinom Ognjenom, koji se takođe uključio u sortiranje čepova

Vanja Petković sa sinom Ognjenom, koji se takođe uključio u sortiranje čepova

RAZGOVOR SA PREDSEDNICOM UDRUŽENJA ČEPOM DO OSMEHA VANJOM PETKOVIĆ

Govori se da je najlepša nagrada za veliki trud osmeh a pogotovo kad se taj osmeh pojavi na dečjem licu. Ovu najlepšu nagradu zaslužuje i udruženje Čepom do osmeha, kojeg članovi uz pomoć hiljade drugih sugrađana pomažu bolesnoj deci i na taj način im olakšavaju svakodnevni život. O udruženju kao takvom i akciji skupljanja čepova razgovarali smo sa predsednicom udruženja Vanjom Petković, diplomiranim ekologom.

Akcija je otpočela na vašu inicijativu. Šta vas je podstaklo ka tome?

– Za vreme studiranja sam saznala za sličnu akciju u Sloveniji. Sa kolegama smo skupljali čepove na fakultetu, međutim van našeg fakulteta o tome niko drugi nije znao. Kasnije je moj suprug predložio da proširimo akciju i da pokušamo da skupimo sredstva za kupovinu nekog terapeutskog pomagala. Pošto svakodnevno zbog posla odlazi u Pivnice viđao je tamo jednog dečaka kojeg je majka svakodnevno vozila u školu. Odlučili smo da pomognemo najpre njemu. Otišli smo kod njih i rekli su nam da bi morao da ima posebnu školsku klupu, kako bi mu zbog kolica bio omogućen lakši pristup. Pošto smo tada tek otpočeli našu akciju u toku cele godine smo skupljali čepove. To je bilo u martu prošle godine kad smo se i registrovali u Agenciji za privredne registre. Od tada smo sakupili oko 17 tona čepova.

Mi smo društvo koje često sumnja u nove ideje. Da li je to slučaj i kad se radi o ovoj akciji?

– Nažalost, da. Mnogi nisu verovali da ćemo uspeti. Ljudi nisu bili svesni da mi ne tražimo novac, već jedino čepove. Danas se susrećemo s time da određeni pojedinci zloupotrebljavaju naš logo, naše kutije za sakupljanje čepova, koje kasnije prodaju i uzmu novac. Na sreću, nije svet ako crno. Imamo izvanrednu saradnju sa firmama FructusBeX koje nam besplatno dovoze pune vreće čepova iz cele Srbije a počeli smo da sarađujemo i sa akvaparkom Petroland. Akcija je podržana i od strane Ministarstva pravde, što svedoči o tome da je ova akcija legalna. Određena sredstva smo dobili i od kompanije NIS, koja su spasila celu akciju.

Pomažući bolesnoj deci udruženje istovremeno doprinosi i zaštiti životne sredine

Pomažući bolesnoj deci udruženje istovremeno doprinosi i zaštiti životne sredine

Koliko dece ima zahvaljujući ovoj akciji koliko-toliko olakšan život?

– David iz Pivnica je bio prvo dete kojem smo pomogli. Od tada je ovu pomoć iskoristilo šestoro dece a u ovom trenutku sakupljamo čepove za dvoje dece. Pomogli smo deci iz Zmajeva, Futoga, Somboru, Koluta, Novog Sada, Aranđelovca…

Koja količina čepova je potrebna za kupovinu određenog terapeutskog pomagala?

– Zavisi od pomagala. Za kupovinu klupe, kolica, terapeutskog tricikla i sl. uglavnom je potrebno dve tone čepova, dok je za kupovinu tricikla na električni pogon bilo potrebno čak četiri tone čepova.

Sigurno je svako dete, kao i njegovi roditelji, presrećno kad dobije terapeutsko pomagalo, međutim da li ste imali slučaj koji se na neki način razlikovao od drugih?

– Možda je to bio dečak iz Sombora kojem smo kupili tricikl na električni pogon. Ovaj dečak ima donje ekstremitete potpuno paralizovane i njega je deda svakodnevno vozio na biciklu u školu i opet kasnije iz škole. Zahvaljujući triciklu ovaj dečak, koji je već učenik sedmog razreda, može sam da odlazi u školu, u prodavnicu, sa drugovima… Jednostavno rečeno, njegov socijalni život se vidno poboljšao.

Nažalost, mnogoj deci su potreba razna pomagala. Kako ubuduće planirate da odlučujete kome ćete pomoći?

– Upravo ovih dana je raspisan konkurs na našoj web stranici kao i na Facebooku. Mogu da se prijave svi, iz cele Srbije, a pošto sva ta deca u velikoj meri boluju od iste bolesti odlučujući faktor biće njihova finansijska situacija, stambeno pitanje, broj članova u domaćinstvu i sl.

Jasmina Panjik

 

J. PÁNIKOVÁ
J. PÁNIKOVÁ

JASMINA PANJIK (1984) Sa redakcijom „Hlas ljudu“ je 2010. godine najpre počela da sarađuje kao spoljna saradnica a kasnije je zaposlena na mestu novinar – dopisnik. Od januara 2018. odgovorna je urednica omladinskog časopisa "Vzlet". Predmet njenog interesovanja su socijalne teme, odn. problemi marginalizovanih grupa ljudi. Kontakt: panikova@hl.rs